Svi zajedno

Učenje je proces kroz koji prolazimo svakodnevno bez obzira na godine i stepen stručne spreme, kao nastavnik više sam naučio od svojih učenika nego od svojih nastavnika i profesora. Svaka jedinka učestvuje u procesu učenja u jednoj grupi, kakva je školsko odeljenje pa je učenje svojevrsna interakcija.

Učenje i pamćenje pri samom pomenu vezujemo za čoveka, međutim ovim osobinama se mogu pohvaliti i neke druge vrste.

Ovakav način snalaženja je svojstven inteligentnim bićima i predstavlja prednost u borbi za opstanak, pa zbog toga podučavajmo jedni druge jer lako je odustati ali je lepše saznati.

Borba za opstanak

 

Od momenta kada je život nastao na živa bića utiču različiti ekološki faktori, neki od njih olakšavaju razvoj organizama na koje utiču dok drugi ograničavaju isti taj razvoj. Sa druge strane, živa bića se prilagođavaju setu ekoloških faktora koji vlada u njihovom staništu stičući osobine koje im olakšavaju šivot – adaptacije. Naravno, na živa bića ne utiče samo jedan faktor u jednom momentu, već svi istovremeno, tako da živa bića imaju uvek više od jedne adaptacije. Skup svih adaptacija jednog organizma naziva se životna forma. Ukoliko na različite organizme (npr. gmizavci, ptice, sisari) deluju isti ekološki faktori oni mogu naći slična rešenja, tj. steći istu životnu formu, ovakav vid evolucije naziva se konvergencija.  Sa druge strane, jedinke iste grupe (npr. zebe) mogu steći različite adaptacije pod uticajem različitih ekoloških faktora, takav vid evolucije se naziva divergencija.

Nastavite sa čitanjem

Selidba

Poslednjih meseci puna su nam usta migranata i migracija a nikako da nam padne na pamet da su one inicirane potragom za boljim uslovima životne sredine. Ovakav oblik migracija, kao i mnoge druge koje imaju drugačijji oblik inicijacije, su prirodna pojava za razliku od državnih granica. Na tu temu se moramo oglasiti jer je pravo na slobodno kretanje osnovno pravo svakog stanovnika sveta.

Nastavite sa čitanjem

Klasne razlike i u smrti

Dobro nam je poznata činjenica da su starenje i smrt genetski uslovljeni, uz naravno učešće uslova sredine. Evo kratkog filma sa tom tematikom.

Još jedna je činjenica dobro poznata, a to je da kvalitet života utiče na dužinu istog. Zato raslojavanje stanovništva utiče i na uzrasnu strukturu populacije.

Stari Egipćani su verovali da je smrt samo prelazak iz ovozemaljskog u zagrobni život, zato su oni koji su bili u mogućnosti sebi gradili kamene grobnice u kojima su sahranjivani u mumificiranom stanju, a tela siromašnih Egipćana su spaljivana.

Mumije

Dakle, razlikujemo se po osobinama telomera koje diktiraju našu dužinu života, po uslovima u kojima živimo, ali i po uslovima koje ćemo imati nakon smrti.

Vrh ledenog brega

Biosfera je prema definiciji zona planete Zemlje na kojoj se odvija život, ona se sastoji od litosfere, hidrosfere i atmosfere, kao i organizama koji ih nastanjuju. Granice ove zone nisu jasno utvrđene. Ono što sigurno znamo je da postoje organizmi koji nastanjuju abisalne dubine okeana, a jedna od takvih je i morski duh, riba pronađena na 8200m dubine.

Svaki organizam ima svoje granice postojanja, tako da i biosfera ima svoje krajnje tačke. Što se tiče visine koju biosfera dostiže do sada je poznato da su neki mikroorganizmi pronađeni na 25-40km od površine Zemlje. Međtim, ono što znamo sigrno je da je najviši deo litosfere planinski masiv Himalaja, odnosno vrh Mont Everest.

Prvi ljudi čije je osvajanje Mont Everesta (8874m) zabeleženo su Tenzing Norgej i Edmund Hilari.

Naravno, mnogo pre njih Himalaje su nastanili drugi organizmi, a oni koji su pronađeni pri kasnijim ekspedicijama su tibetska guska i himalajski pauk skakač.

 

Kao i većini organizama i tibetanskim guskama je najveći problem pri prilagođavanju na faktore koji vladaju na Himalajima predstavljao proređen vazduh, što su one uspešno rešile hemoglobinom koji usled tačkaste mutacije ima veći afinitet za kiseonik i dubokim udisajima.

Himalajski pauk skakač je po do sada poznatim rezultatima organizam koji živi na najvećoj nadmorskoj visini (6700m) a da nije mikroorganizam.

Himalayan jumping spider video

Poteškoće da savladaju prirodu su minorne ovim organizmima jer im ona ostavlja dovoljno vremena za adaptaciju, ono što živim bićima ne ostavlja dovoljno vremena a utiče na njihov opstanak je čovek, te sledeći put kada krenete da rušite stanište ili ubijate drugo živo biće promislite malo, to će se desiti i vama!

 

Podzemlje Amazonije

O amazonskim kišnim šumama se verovatno zna toliko da svi shvatamo da je njihov značaj za očuvanje biodiverziteta ogroman, pomenuću ovom prilikom da više od 10% živih vrsta naseljava baš ovo područje. Neke amazonske vrste su nam poznate od najranijeg detinjstva (anakonda, tukan, pirana, banana), a neke otkrijemo kasnije u životu (kafa). U svakom slučaju neke stvari o Amazoniji su nam jako poznate.

Nastavite sa čitanjem

Pobuna!

Obrazovanje je po definiciji proces promene ličnosti u željenom pravcu kroz usvajanje vaspitnih i obrazovnih standarda…

Promena ličnosti… Dakle, stvoriti ličnosti pogodne i adaptirane postojećim društvenim odnosima tj. radilice (robove). „To je tako ljudski“, rekli bismo, ali verujte nije samo ljudski, ropstvo je „osmišljeno“ na mnogo nižim evolutivnim stupnjevima. Naime, postoji vrsta robovlasničkih mrava,  Polyergus lucidus koji porobljavaju radilice iz kolonija drugih vrsta mrava i prisiljavaju ih na lojalnost. Mehanizmi porobljavanja su poznati, robovlasnici poubijaju odrasle jedinke, tj. na neki drugi način ih amputiraju, a njihove lutke vaspitavaju i obrazuju… da budu robovi! Međutim lutke porobljenih mrava na svojoj kutikuli (površinski zaštitni sloj) imaju materiju koji mravi-robovi ne prepoznaju te ih ili zanemaruju pri hranjenju ili uništavaju… Takoreći ni revoluciju nije izmislio čovek!

Nastavite sa čitanjem